Nazad      
             
     

NA ŽIVO

Bjesovi su jedan od bendova čije delovanje sažima svu brutalnost spoznaje da užas bezizlaznosti može, ali ne mora nikada da se završi. Reč je o možda najkarakterističijem osećanju devedesetih, vremena u kome su mnogi kreativni ljudi bili obeshrabreni, ali su zato, po spasonosnoj logici stvari, mnogi drugi nastavljali dalje. Bjesovi nesumnjivo spadaju u ovu drugu kategoriju, a njihov značajni opus, čiji reprezentativni presek je predstavljen na albumu "Na živo" (Metropolis), definitivno je ohrabrenje za sve grupe izvan prinudnih kulturnih "centara moći". Gornjemilanovačko poreklo daje dodatnu ošlrinu sečivu ovog benda i čini potpuno očiglednom činjenicu da pevač  Z.Marinković i njegova ekipa neće ustuknuti pred prvom preprekom, neprilikom ili opasnošću. Čak i naziv albuma - NA ŽIVO  (uobičajeno je "uživo", kao direktan prevod prvobitne engleske konstrukcije ,,in live", kasnije skraćene u "live") snažno asocira na bol, ali i odvažnost. To je, naravno, donekle romantizovana postavka stvari: samo bendovi koji u Srbiji pokušavaju da se bave rokenrolom, ili bilo kojojom formom plasiranja autentične lične muzike, znaju kako to stvarno izgleda.

Moćna metalna lavina valja se iza glasova gradeći pesme koji nemaju ni nameru, niti razloga da bilo kome bilo šta opraštaju. Posebno je zanimljiv utisak o postojanju nekoliko potencijalnih hitova u zbirci od deset numera koja čini ,,Na živo" - kad bi u Srbiji zaista postojala scena i industrija koja je prati, ovakvi bendovi mogli bi, uz minimum kompromisa, ili čak bez njega, da traju godinama, donoseći korist i državi i publici i diskografskoj kući i menadžmentu i sebi. Pošto ne postoji, grupe kao Bjesovi i dalje će biti eksces, a ne pravilo. Ako uopšte budu postojale.

Aleksandar Žikić